Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?

Ukupno članova: 9046
Najnovi član: dudanena

Najnoviji tekstovi:

slika Kviz 35 (kviz 35)
slika Razvoj emocionalne inteligencije kod dece (psihologija)
slika Dobitnik i rezultati Kviza 34 (Dobitnici i rešenja)
slika Kviz 34 (kviz 34)
slika Znanje kao pasoš za budućnost (ICT)
slika Jedinstveni narod i zemlja Slavena (istorija)
slika Da li je ekcem kod dece povezan sa alergijama i astmom? (medicina)
slika Četvrta industrijska revolucija i proširena realnost na Sinergiji 17 (ICT)
slika Mihail Labkovski: Pustite decu da budu - deca! (psihologija)
slika Isidora Bjelica - Crnogorske princeze (istorija)





REGISTRUJTE SE
i èitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:

Prvo poslednji ||| Poredjaj hronološki

regius (12.02.08)
U tekstu S. Krsmanovića od 26. septembra 2006. ("Nafte ponestaje, a adekvatne zamene nema?") izloženo je nekoliko netačnih informacija i tvrdnji koje mogu da dovedu u zabludu neopreznog čitaoca.

S. Krsmanović je, naime, pomešao značenje termina efekat staklene bašte sa pojmom globalno zagrevanje. Pogrešno je implicirati da je efekat staklene bašte (ESB) prouzrokovan ljudskom aktivnošću (kao što se tvrdi u prvom paragrafu teksta). ESB je u stvari normalna prirodna pojava koja održava život na Zemlji time što obezbeđuje konstantnu temperaturu sa tendencijom blagog rasta (i postoji od kada je formirana atmosfera). Sa druge strane, terminom globalno zagrevanje (GZ) označava se pojava postepenog porasta prosečne temperature na svetskom nivou (naučnici se još uvek spore oko njegovog pravog uzroka). Dakle, GZ je možda posledica ljudske aktivnosti (činjenje "štete") dok je ESB obična prirodna pojava koja postoji nezavisno od čoveka.

Dalje, u tekstu se predlaže prelazak na tzv. alternativne goriva. Premda opravdan trenutnim stanjem na tržištu energenata, prelazak na gas svakako ne može biti trajno rešenje za našu državu. Osloniti se isključivo na gas značilo bi energetsku zavisnost od država koje ga izvoze, u prvom redu Rusije. Gas je ograničeni prirodni resurs te će povećanje njegove potrošnje uzrokovati smanjnje njegovih rezervi, što će za posledicu imati njegovo poskupljenje. Zapravo, povećanje cene gasa u poslednje dve godine svedoči o ovoj činjenici. Prelaskom na gas ne rešava se pitanje emisije CO2 u atmosferu.

Ni upotrebom biodiziela se neotklanja problem oslobađanja CO2. Premda se njegovim sagorevanjem oslobađa manja količina ugljen-dioksida nego što je to slučaj sa fosilnim gorivima, ipak se u toku celokupnog proizvodnog ciklusa ovog goriva oslobađa velika količina CO2. Proizvodnja biodizela je skupa i štetna po životnu sredinu, otuda njegova neekonomičnost. Biodizel nikako nije alternativa!

Proizvodnja akumulatora za "elektromobile" je skupa i štetna za životnu sredinu, zbog CO2.

Isti prigovor važi i za energiju proizvedenu putem solarnih ćelija. Dodatni problem predstavljaju periodi manjka sunčeve svetlosti poput jeseni i zime.

Sve obnovljive metode (osim možda hidro-produkcije) proizvode skupu struju, a sve u velikoj meri ugrožavaju i prirodnu sredinu.

Koja je onda istinska alternativa koja bi zadovoljila dva osnovna uslova: prvo, da cena proizvodnje bude prihvatljiva i drugo, da emisija CO2 bude u minimalnim granicama? Odgovor je nuklearna energija!
Višegodišnje istraživanje koje je sprovela EU (vidi http://www.externe.info/externpr.pdf) pokazalo je da je nuklearna
energija najracionalnije rešenje. Troškovi proizvodnje putem raznih metoda, na primer, u Nemačkoj (eurocent/kwh) u 2003. godini bili su sledeći: ugalj i lignit 3-6; nafta 5-8; gas 1-2; nuklearna e. 0.2; biomasa 3; PV 0.6; vetar 0.05; hidro 0.2.
Ovi podaci govore da je jedino električna energija proizvedena eksploatacijom vetra jevtinija od one proizvedene putem nuklearne fisije. Međutim, emisija CO2 je znatno veća u onom prvom slučaju. Autoritativna studija sprovedena na 22 države u okviru projekta DECADES (sprovedena od strane Međunarodne Agencije za atomsku energiju i osam drugih međunarodnih institucija) pokazala je da ako se u obzir uzme pun proizvodni ciklus goriva, od svih metoda, proizvodnja nuklearne energije odaje daleko manje CO2 nego bilo koja druga metoda. Čak 60 procenata manje nego turbine na vetar i 93 posto manje nego hidro-proizvodni metod (vidi www.iaea.org/Publications/Booklets/Development/devnine.html)!

Krsmanovićeva tvrdnja da nuklearna energija "pri eksploataciji stvara ogromne količine visoko radioaktivnog otpada čiji je vek trajanja 24 360 godina" je netačna! Opšta je zabluda da nuklearni otpad ostaje radioaktivan desetinama hiljada godina. Ovo je tačno samo za veoma mali deo ukupnog otpada, zbog čega je i njegova radioaktivnost mala. Aktivniji radionukleidi imaju mnogo kraći vek trajanja što uzrokuje da se nivo aktivnosti otpadnog materijala svodi na aktivnost prvobitnog uranijuma, a to znači svega 500 godina.

Kada je reč o tzv. obnovljivim izvorima energije obično se u njih ubrajaju voda, vetar i sunčeva svetlost, što je i ispravno. Međutim, u praksi se i nuklearna energija može smatrati skoro "obnovljivom". Naime, gorivo koje se uklanja iz reaktora se (nažalost) opisuje kao "iskorišćeno", uprkos činjenici da je svega 3 procenata zaista "iskorišćeno", a 1 procenat se pretvorio u plutonijum. Ostatak (96 %) se nesmetano može ponovo iskoristiti kao gorivo, mada je zbog niske cene iskopavanja uranijuma ovo i dalje manje ekonomično.
Logično je nazvati proces koji iznova upotrebljava "iskorišćeno" gorivo - "obnovljivim"!

Mr Aleksandar T. Lovčanski
Subotica







Poslato 1 komentara



AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje
obuka20
administracija01

Najnoviji blogovi:

08. 02. 2015.
Staniša Krsmanović
- NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU: Ovo su najveće greške u pravopisu srpskog, hrvatskog, bosanskog ili ma-kako-ga-zvali jeziku
17. 01. 2015.
Staniša Krsmanović
- 5 istina koje znaju samo mentalno snažne osobe
22. 12. 2014.
Staniša Krsmanović
- Boris Dežulović: Adio pameti
04. 12. 2014.
Anita Momčilović
- "Noć knjige" 12. decembra 2014. od 17 do 24h
04. 11. 2014.
Anita Momčilović
- Uspešno završen 59. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu
03. 09. 2014.
Staniša Krsmanović
- Шта је полуинтелектуалац?
14. 07. 2014.
- Gde su ljudi?
12. 07. 2014.
Siniša Stamatović
- Multi Language - Univerzalni rečnik reči
16. 06. 2014.
- LUK I LIRA
12. 06. 2014.
- SCIENTIA SEXUALIS




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:

stanko,
 


Ukupno prisutno na sajtu: 15
Prijavljeni: 1 ||| Gosti: 14




© 1999. - 2017.
Digitalna Srbija pravi
1Sva prava zadržana ||| All rights reserved