Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?



- GEO-CRADLE
- akcija
- atmosfera
- električni skuteri
- grejanje
- intervju
- ispitivanja
- kampanje
- obrazovanje
- projekti
- propisi
- turizam
- urbanizam
- vesti
- vode
- zagađenje











CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9112
Najnovi član: uros:dd

Najnoviji tekstovi:

slika Такмичење из програмирања за ученике основних шола (programiranje)
slika Besplatne diskusije S2S iz informacione tehnologije (informatika)
slika Škola u veselim bojama, izvanredan projekat uređenja prostora u OŠ “Filip Kljajić Fića” (škole)
slika Letelica Indije sletela na Mesec (Kosmonautika)
slika Некада је градила Нови Београд, а сада у 101. Вера још трага за новим знањима (ličnosti)
slika Kako prevazići opsesivne misli? (psihologija)
slika Nova knjiga Radovana Lazarevića "Nož Marine R" (književnost)
slika Počeo Festival nauke u sklopu Sajma nauke i tehnike (Festival nauke)
slika Da Festivan nauke bude - BESPLATAN za djake! (Festival nauke)
slika Како заштитити малишане у кризним ситуацијама (psihologija)





REGISTRUJTE SE
i čitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja








Pretraži magazin po:
ekologija:::intervju
7. januar. 2006.

СРБИЈА РЕШАВА ПРОБЛЕМ ОПАСНОГ ОТПАДА


ИНТЕРВЈУ са директором Управе за заштиту животне средине dr Мирославом Никчевићем о опасном отпаду и изградњи Националног Центра за третман хемијског и медицинског отпада у Шапцу.


ПИТАЊЕ: Шта је то опасни отпад и где све настаје?
ОДГОВОР: Опасни отпад настаје у индустрији, услужним делатностима, медицинским установама али и у нашим домовима. Опасни отпад је отпад који се, због неке од својих карактеристика, не сме одлагати на комуналне депоније већ захтева посебан третман. У опасни отпад спадају нпр. рабљена уља, истрошене емулзије за машинску обраду, отпадне хемикалије, стари лекови, истрошене батерије, флуросцентне лампе, муљеви из постројења за пречишћавање отпадних вода индустријских постројења, старе боје и растварачи итд. Истакао бих да су и компјутери, аудио и видео уређаји, фрижидери исл. такође отпад који има опасне карактеристике, не може се безбедно одлагати на комуналне депоније и захтева посебан третман.

ПИТАЊЕ: Који су проблеми у области опасног отпада у Србији ?
ОДГОВОР: Велике количине опасног отпада који је привремено ускладиштен у нашим фабрикама као и различити нелегални начини одлагања или третмана овог отпада представљају опасност по животну средину и здравље људи. У Србији се у пракси термин привремено складиште користи за складиштење хемијског отпада у периоду од више година, а у неким случајевима и од више деценија. Привремено складиште је у, земљама ЕУ, само оно које се користи за прикупљање отпада између два одвожења на третман, што је у пракси шест месеци до највише годину дана.
Наша инспекција ситуацију држи под контролом али недостатак модерних постројења за третман је основни проблем у овом тренутку. Законски прописи неусклађени са директивама ЕУ су такође проблем али морам напоменути да се на решавању овог проблема у Управи за заштиту животне средине интензивно ради. Заврешен је нацрт закона о управљању отпадом који је усклађен са релевантним ЕУ директивама. Управа за заштиту животне средине у циљу решавања проблема хемијског и медицинског отпада Републике Србије имплементира Националну стратегију управљања отпадом. Студија изводљивости управљања опасним и медицинским отпадом у Србији је израђена 2003.-2004.год. уз помоћ Европске Агенције за Реконструкцију.
Студија је показала да је Србији неопходан модеран Национални Центар за третман хемијског и медицинског отпада.

ПИТАЊЕ: Шта је у ствари Национални Центар за третман хемијског и медицинског отпада?
ОДГОВОР: Национални Центар је модерно индустријско постројење које ће се градити по фазама и састоји се од постројења за физичко-хемијски третман неорганског хемијског отпада, постројење за спаљивање органског хемијског и медицинског отпада и депоније за одлагање солидификованог остатка након једног од претходних третмана. Оваква постројења су уобичајна у развијеним земљама а увелико се граде или планира се њихова изградња и у многим земљама у транзицији.

ПИТАЊЕ: Познато је да се опасан отпад из Србије извози у неке земље ЕУ. Зашто ми желимо да градимо сопствене фабрике за третман овог отпада када га можемо извозити.
ОДГОВОР: Да, тачно је да постоји могућност извоза на третман у неки од бројних Центара за третман земаља ЕУ. Ово нам омогућава Базелска Конвенција и Управа за заштиту животне средине као надлежни орган издаје дозволе за извоз. Проблем је у томе што је извоз изузетно скуп и стога по количини занемарљив у односу на количине отпада које се генеришу, а да не говоримо о количинама које су нагомилане у привременим складиштима током више деценија. У сваком случају извоз целокупне количине хемијског отпада који настаје у Србији је финансијски неодржив, пошто би цех био преко 50 милиона ЕУР годишње.

ПИТАЊЕ: Колика је вредност планиране инвестиције?
ОДГОВОР: Вредност инвестиције се процењује на скоро 100 милиона ЕУР-а али у овом тренутку можемо изградити само прву фазу Националног Центра. ЕУ је обезбедила донацију која ће се имплементирати преко Европске Агенције за Реконструкцију у вредности од 14 милиона ЕУР-а. Овим средствима ће бити изграђена фабрика за физичко-хемијски третман неорганског хемијског отпада и почетна касета депоније док ће се за ининератор (спалионицу) која нам је неопходна за органски и медицински отпад морати наћи други начини финансирања, највероватније мекани кредити. Потписан је меморандум о разумевању између Владе Републике Србије, Европске Агенције за Реконструкцију, Зорка Холдинг, Зорка Полипласт и СО Шабац ради изградње будућег Центра на територији општине Шабац.

ПИТАЊЕ: Доста пажње штампа је посветила је догађањима око локације будућег Националног Центра који ће бити изграђен у Шапцу. Изражене су одређене бојазни да ће Национални Центар угрозити животну средину Шабца.
ОДГОВОР: Национални центар за третман хемијског отпада биће исти као и центри који функционишу у земљама ЕУ. Савремени Центри за третман опаснох отпада у Швајцарској, Немачкој, Аустрији, Француској, Финској и многим другим земљама ЕУ не само да не угрожавају животну средину, већ су профитабилна предузећа. У неке од ових центара за третман се извози и отпад из наше земље. Национални центар ће обрађивати отпад по цени која је само једна трећина цене која је уобичајна у земљама ЕУ.
У припреми је планска документација након чије ће израде бити прсиступљено изради пројектне документације. Процена утицаја на животну средину је саставни део пројектне документације. Закон о процени утицаја на животну средину, донесен прошле године, уважава процес учешћа грађана у доношењу одлука и у потпуности је усаглашен је са праксом ЕУ. Само сагласност на процену утицаја може да верификује локацију будућег Центра.
Решавање проблема хемијског и медицинског отпада је од изузетне важности за одрживи развој привреде и друштва Републике Србије.
Сматрамо да само објективан приступ медија везан за ову проблематику може да допринесе томе да се ова област уреди на начин какав је прихватљив за животну средину и здравље људи а у складу са тековинама и стандардима ЕУ.

www.ZNANjE.co.yu








AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje

Najnoviji blogovi:

18. 10. 2022.
Vladan
- Koji su idealni uslovi za rast svekrvinog jezika?
22. 09. 2022.
Vladan
- Šta učiniti kada vam se pred važan događaj pojavi herpes na usni?
30. 06. 2022.
Vladan
- Da li imate isti ukus kao kraljica Elizabeta pri izboru kućnih ljubimaca?
07. 06. 2022.
Vladan
- Prag - najstarija evropska prestonica posmatrana iz drugog ugla
21. 08. 2021.
Vladan
- Kako skuvati savršen pirinač na ringli šporeta?
16. 08. 2021.
Vladan
- Da li sasi voda zaista ubrzava mršavljenje?
29. 03. 2021.
Vladan
- Kako rade Internet pretraživači?
29. 12. 2020.
Vladan
- Šta radi armirač?
30. 11. 2020.
Vladan
- Kako „pasivne kuće“ doprinose energetskoj efikasnosti
23. 11. 2020.
Vladan
- Stvari koje bi trebali da znate ukoliko nameravate da započnete proizvodnju organske hrane




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 14
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 14




© 1999. - 2024.
Digitalna Srbija pravi
Sva prava zadržana ||| All rights reserved
-||-