Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?





- HAARP
- naoružanje
- oprema
- podmornice
- terorizam









CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9046
Najnovi član: dudanena

Najnoviji tekstovi:

slika Kviz 35 (kviz 35)
slika Razvoj emocionalne inteligencije kod dece (psihologija)
slika Dobitnik i rezultati Kviza 34 (Dobitnici i rešenja)
slika Kviz 34 (kviz 34)
slika Znanje kao pasoš za budućnost (ICT)
slika Jedinstveni narod i zemlja Slavena (istorija)
slika Da li je ekcem kod dece povezan sa alergijama i astmom? (medicina)
slika Četvrta industrijska revolucija i proširena realnost na Sinergiji 17 (ICT)
slika Mihail Labkovski: Pustite decu da budu - deca! (psihologija)
slika Isidora Bjelica - Crnogorske princeze (istorija)





REGISTRUJTE SE
i èitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
vojska:::terorizam
24. novembar. 2005.

Neutronski sistem "Siegma 3E3" otkriva i analizira eksploziv



      Svakodnevne terorističke akcije širom sveta, u kojima se samoubice, opasane eksplozivom, raznose na pijacama, i automobili-bombe koji eksplodiraju na najprometnijim saobraćajnicama ili se zaleću u zgrade, odnose desetine i stotine ljudskih života. Istovremeno, milioni antipersonalnih mina i drugih ubojnih sredstava zaboravljenih ili namerno ostavljenih, takođe, uzimaju svoj krvavi danak. Procenjuje se da su mine zasejane u čak 95 zemalja, a svake godine 15.000 - 20.000 ljudi strada od "uspavanih" ubica. Svaka četvrta žrtva je dete. Broj osakaćenih meri se svake godine stotinama hiljada.
      U Srbiji je posle agresije najmoćnijih 1999. godine, čak 25 miliona kvadratnih metara ostalo zasejano kasetnim bombama i bombicama .
      Ono što je zajedničko u svemu tome jeste EKSPLOZIV sa svim svojim ubojitim karakteristikama. Upravo zbog toga je pitanje njegovog sigurnog i brzog detektovanja, uz određivanja tipa i količine još na licu mesta, već duže vreme, a posebno danas, izazov za mnoge naučnike širom sveta.
      Većina trenutno raspoloživih analitičkih tehnika imaju mnogo praktičnih nedostaka jer se baziraju na uzimanju uzoraka eksploziva, što je često veoma rizično, posebno kada je reč o napravama iz "kućne radinosti", omiljenim među teroristima. Uporedo s tim, određivanje njegovog hemijskog sastava (stehiometrijskog, odnosno stoihiometrijskog odnosa među elementima) obavlja se u malobrojnim, specijalizovanim, laboratorijama, što u situaciji kada je vreme najbitniji faktor, znatno otežava njegovo neutralisanje.

Nove metode analize

      Komercijalni sistemi za detekciju eksploziva pretežno koriste prozračavanje X zracima, ali je njihova mana to što ne mogu da daju informaciju o hemijskom sastavu eksploziva. Za brzo određivanje hemijskog sastava materijala (eksploziva) kao najperspektivnija metoda razvija se tehnika ozračavanja sumnjivog objekta neutronima i određivanje hemijskog sastava na osnovu emitovanog gama zračenja iz atomskih jezgara u objektu.
      Obe vrste zračenja, i neutroni i gama zraci, imaju dugi domet, zbog čega je detekcija moguća i preko slojeva zemlje, ambalaže, metala...
     Ta tehnika koristi sofisticirane uređaje nuklearne fizike, kao što su akceleratorski izvori brzih neutrona i visokorezoluciona gama spektrometrija sa germanijumskim detektorima.

      Dr Bogdan Maglić (75) svetski je priznat naučnik na polju nuklearne i primenjene fizike, čiji je rad rezultirao otkrivanjem četiri nove elementarne čestice.
      U naučnom svetu poznat je po otkrivanju veoma značajne čestice "omega mezon", a za to otkriće dobio je pohvalu od predsednika SAD Džona Kenedija i počasno državljanstvo Švajcarske. Izumeo je neutronsku fotometriju, a patentirao je način proizvodnje ne-radioaktivne (aneutronske) nuklearne energije. Veliki deo svoje bogate naučne karijere posvetio je i razvijanju metodologije za otkrivanje nelegalnih supstanci kao što su antraks i druga hemijska oružja za masovno uništenje.
      Diplomirao je na Beogradskom univerzitetu, postao je doktor nauka na Liverpulskom univerzitetu, doktorirao je nuklearnu fiziku i inžinjering na Masačusetskom institutu za tehnologiju, u SAD. Predavao je na poznatim univerzitetima širom SAD, a bio je vođa istraživača u Evropskom centru za nuklearnu fiziku u Ženevi (CERN). Bio je i na čelu tima u američkim nacionalnim laboratorijama Berkli, Brukhaven, Argon i Fermilab.
      Aktivnu ulogu imao je, kao specijalni predstavnik američkog predsednika Forda, u ubeđivanju predsednika bivše SFRJ Tita da pristupi konvenciji o neširenju nuklearnog oružja.

     I dok su mnogi sistemi, koji rade na tom principu, još u fazi razvoja, kalifornijska firma HiEnergy Technologies, pod rukovodstvom istaknutog nuklearnog fizičara dr. Bogdana Maglića, uspela je da ove osetljive uređaje, najčešće velikih gabarita, preuredi u laganu, pokretnu terensku opremu otpornu na vlagu, visoke i niske spoljne temperature, mehaničke udare. Istovremeno, firma je razvila integrisani kompjuterski sistem koji operateru direktno, sa bezbedne udaljenosti, veoma jednostavno prikazuje hemijski sastav otkrivenog materijala, odnosno direktno odgovara na pitanje: da li je u pitanju eksplozivna materija ili ne?
     Taj sistem, nazvan "Siegma 3E3", montiran na visokopokretnom robotu ANDROS Mark 5, najnovija je verzija proizvoda HiEnergy Technologies. Daljinski upravljan preko optičkog kabla otpornog na elektronske i druge smetnje i mehanička oštećenja, robot može da priđe do sumnjivog predmeta i da u veoma kratkom vremenskom periodu prvo odredi da li je reč o eksplozivu, a zatim, utvrdi njegov hemijski sastav, odnosno vrstu i, na kraju, da proceni njegovu težinu.

Preciznost i sigurnost

     Operater na laptopu, udaljen i do 100 metara, pritiskom samo na jedno dugme, posle krtkog vremena, dobija veoma uočljive, jednostavne grafikone, podatke i poruke. Obuka operatera je kratka.
     Minimalna količina eksploziva koju uređaj može da detektuje je 100 grama, a što je veća količina detekcija je brža. Za analizu pet kilograma TNT potrebno je 160 sekundni, za RDX ili HMX potrebno je 35 sekundi, dok je za "popularni" Semtex potrebno samo 84 sekundi. Dvostruko veću količinu Semtexa otkriva za samo 25 sekundi. Mogućnost pogreške manja je od tri odsto. Ukoliko je reč o vrsti eksploziva, koji nije registrovan u obimnoj bazi podataka, sistem upozorava da je reč o "nepoznatoj vrsti eksploziva".
     Sistem, bez robota, težak je oko 45 kilograma, a najveći deo odlazi na akumulatorske baterije. Vozilo - robot opremljeno je sa nekoliko video kamera, reflektorom, uređajem za noćno osmatranje, mehaničkom rukom, sistemom za telekomunikaciju. Kreće se pomoću gusenica, a u zavisnosti od terena, mogu mu se montirati i točkovi.
     Isti sistem detekcije eksploziva montiran na vozilu "CarBomb Finder Model 3C4", namenjen je za detekciju eksploziva skrivenih u vozilima. Posebna verzija, u određenim okolnostima, omogućava otkrivanje eksploziva i u kolima u pokretu. Za obezbeđivanje garaža i parkinga sistem može biti montiran i u podu ili krovu objekta.
      Sistem je moguće koristiti i za analizu i određivanje hemijskog sastava i drugih materijala i od velikog je značaja za mnoge grane nauke, tehnologije i privrede.

Novica Andrić



Zasad nema komentara na ovaj tekst!

AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje
obuka20
administracija01

Najnoviji blogovi:

08. 02. 2015.
Staniša Krsmanović
- NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU: Ovo su najveće greške u pravopisu srpskog, hrvatskog, bosanskog ili ma-kako-ga-zvali jeziku
17. 01. 2015.
Staniša Krsmanović
- 5 istina koje znaju samo mentalno snažne osobe
22. 12. 2014.
Staniša Krsmanović
- Boris Dežulović: Adio pameti
04. 12. 2014.
Anita Momčilović
- "Noć knjige" 12. decembra 2014. od 17 do 24h
04. 11. 2014.
Anita Momčilović
- Uspešno završen 59. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu
03. 09. 2014.
Staniša Krsmanović
- Шта је полуинтелектуалац?
14. 07. 2014.
- Gde su ljudi?
12. 07. 2014.
Siniša Stamatović
- Multi Language - Univerzalni rečnik reči
16. 06. 2014.
- LUK I LIRA
12. 06. 2014.
- SCIENTIA SEXUALIS




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 22
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 22




© 1999. - 2017.
Digitalna Srbija pravi
1Sva prava zadržana ||| All rights reserved