Ime: Šifra:    Novi član?    Zaboravljena šifra?









- AIESEC
- Festival nauke
- ICT
- Laboratorija slavnih
- Noć istraživača
- Noć knjiga
- Organizacione nauke
- Sajam knjiga
- Studija slučaja (Solvers Cup)
- arheologija
- ekologija
- evrointegracija
- filozofija
- geodezija
- informatika
- jubilej
- kinematografija
- knjige
- marketing
- maturanti
- medicina
- menadžment
- nagrade
- održani
- politikologiija
- predavanja
- psihijatrija
- reagovanja
- saradnja
- turizam
- umetnost
- vesti
- vojska





CENOVNIK
OZNAKA Cena čitanja CELOG teksta
Besplatno
1 dinar
50 dinara
100 dinara

Ukupno članova: 9046
Najnovi član: dudanena

Najnoviji tekstovi:

slika Kviz 35 (kviz 35)
slika Razvoj emocionalne inteligencije kod dece (psihologija)
slika Dobitnik i rezultati Kviza 34 (Dobitnici i rešenja)
slika Kviz 34 (kviz 34)
slika Znanje kao pasoš za budućnost (ICT)
slika Jedinstveni narod i zemlja Slavena (istorija)
slika Da li je ekcem kod dece povezan sa alergijama i astmom? (medicina)
slika Četvrta industrijska revolucija i proširena realnost na Sinergiji 17 (ICT)
slika Mihail Labkovski: Pustite decu da budu - deca! (psihologija)
slika Isidora Bjelica - Crnogorske princeze (istorija)





REGISTRUJTE SE
i èitajte CELE besplatne tekstove!
Obavestite prijatelja















Pretraži magazin po:
skupovi:::reagovanja
arhiva

IZVOD IZ STAVA POVODOM PREDLOGA ZAKONA O NAUČNOISTRAŽIVAČKOJ DELATNOSTI



      Ovaj krajnje sublimisani tekst povodom predloga Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti koji je nedeljiv od Politike naučno-tehnološkog razvoja, odnosi se na nekoliko aspekata od suštinskog značaja za sređivanje velikih neprilika u ovoj sferi razvojne politike Srbije.
      Prvi i osnovni aspekt se odnosi na uvid u stanje naučnoistraživačkog potencijala u zemlji. Ovom najvažnijem preduslovu za uspešni naučnoistraživački rad nikada se nije prišlo sa dužnom pažnjom. Hitna, ali dovoljno precizna dijagnoza primenom nešto korigovanih medjunarodnih merila koja se baziraju na indeksu citiranosti mora se konačno obaviti i tako doći do uvida u realni kapacitet našeg naučnoistraživačkog potencijala, kako u domenu primenjenog istraživanja, tako i u fundamentalnim naukama.
      Na taj način će se oformiti jedna nova pozitivna atmosfera koja će podsticati kako najkvalitetnije pojedince, tako i najprosperitetnije istraživačke programe. Tako bi se stvorio i preko potrebni mehanizam koji bi smanjio dalji intenzivni odlazak iz zemlje naših kvalitetnih istraživača i talentovanog naučnog podmladka, a i obezbedio povratak jednog dela naših naučnika iz inostranstva i njihovo uključivanje u naše nacionalne programe kroz različite oblike saradnje.
      Drugi segment Predloga odnosi se na važne stavove o kategorizaciji i nove organizacione forme naučnoistraživačkog rada kako u primenjenom istraživanju, tako i u domenu fundamentalnih nauka. Predlažu se nove organizacione forme primenjenog istraživanja tako, što bi se oformile nacionalne laboratorije (centri) oko formulisanih simulaciono-eksperimentalnih integralnih projekata, kao i centri izvrsnosti na bazi projekata iz domena fundamentalnih nauka. Saradnike u pomenutim laboratorijama (centrima) činiće pod istim kriterijumima izabrani kvalifikovani naučni radnici kako sa univerziteta, tako i iz zatečenih instituta.
      Dakle, PROJEKAT u domenu primenjenog istraživanja ili fundamentalnih nauka opredeljuje osnovnu naučnoistraživačku jedinicu (nacionalnu laboratoriju ili centar izvrsnosti). Ministarstvo treba da u potpunosti finansira ugovorene projekte u obe kategorije naučnoistraživačkog rada. Pomenute organizacione jedinice formirane na bazi projekata traju dok se oni uspešno odvijaju. U protivnom, prestaju sa radom na predlog rukovodioca projekta budućem Nacionalnom Savetu Ministarstva koji to treba da potvrdi.
      Povodom nepovoljnih uslova finansiranja projekata i kvalifikovanih učesnika od strane Ministarstva, trebalo bi se u najkraćem podsetiti na materijalni položaj naše nauke.
      Kao što znamo naša izdvajanja za nauku su i dalje najmanja u Evropi (nešto oko 0.3% bruto nacionalnog proizvoda) što je u apsolutnim ciframa desetak puta manje od zemalja koje se pridružuju Evropskoj zajednici 2004. godine (Slovenija i Madjarska).
      Proističe da što brže trostruko uvećanje sredstava u odnosu na 2003. godinu predstavlja osnovni uslov za bilo kakav vidljivi pomak u ovom domenu. Na taj način bi se približili pomenutim zemljama kojima težimo.
      Ne zaboravimo da u zatečenom stanju Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti i svi ostali relevantni dokumenti koji se nalaze u direktnoj sprezi sa njim, mora da imaju karakter INTERVENTNE STRATEGIJE naučno-tehnološkog razvoja Srbije, koju na žalost nismo dovoljno jasno formulisali i realizovali u toku dve-tri godine prethodnog vremenskog perioda. Pre svega primenu INTERVENTNE STRATEGIJE moramo iskoristiti da bi mogli da zaključimo u kojim oblastima nauke i tehnološkog razvoja možemo realno očekivati medjunarodno vredne rezultate i tehnološke inovacije, a u kom domenu nauke i tehnologije treba samo pratiti inostrani naučni i tehnološki razvoj i biti o njemu pravovremeno i dovoljno dobro informisani.
      Dalje, nikako ne treba dozvoliti formiranje novih i reorganizaciju već postojećih jedinica naučnoistraživačkog primenjenog i fundamentalnog rada, pre nego što se odrede programi, odnosno formiraju projekti od nacionalnog značaja, kao i njihovi kompetentni timovi u obe navedene kategorije naučnoistraživačke delatnosti.
      Tek nakon perioda INTERVENTNE STRATEGIJE može se dobiti i adekvatni odgovor na pitanje da li je uopšte i potrebna neka ukrupnjenija forma organizovanja rada u fundamentalnom i primenjenom istraživanju, u odnosu na nacionalne laboratorije i centre izvrsnosti, koje treba kao što smo već podvukli, oformiti isključivo na bazi nacionalnih programa (projekata).
      U periodu INTERVENTNE STRATEGIJE svi projekti formirani u domenima primenjenog i fundamentalnog istraživanja, kao što je rečeno, treba da budu u potpunosti finansirani od Ministarstva. Izuzetak čine slučajevi u kojima zaista postoje stvarni partneri u domaćoj industriji koji obezbedjuju realno finasijsko partnerstvo u radu na pomenutim projektima.
      U našim uslovima koji godnama traju, taj partnerski odnos, bar što se tiče domaće industrije, bio je i jeste po pravilu fiktivan, tako da su učesnici na projektu sa delimičnim (nedovoljnim) finansiranjem od Ministarstva prinudjeni da rade na drugim poslovima radi dopunske zarade, pri čemu im se znatno smanjuje učinak u radu na projektima Ministarstva, a to sve dovodi u najvećem broju slučajeva do neadekvatnih rezultata u odnosu na planirane rezultate i dogovorene sadržaje naučnoistraživačkih projekata u domenu primenjenog i fundamentalnog naučnog rada.
      Otuda se može zaključiti da novčana sredstva dodeljena bez adekvatnog kriterijuma za naše uslove velikom broju učesnika na projektima, pri tome nedovoljna za njihov život i rad, po pravilu su neracionalno utrošena sredstva, koja su služila i služe kao opravdanje za neobavljeni posao, te predstavljaju u većini slučajeva potpuno promašenu investiciju u naučnoistraživačkom radu resornog Ministarstva, odnosno Države.
      Jedna od veoma potrebnih promena se odnosi i na posebno finansiranje razvojnih istraživanja za koji se predviđa relativno značajan procenat finansijske podrške. Mišljenja smo da je kroz integralne projekte svakako poželjno da bude omogućeno i razvojno istraživanje kao prirodni sled prethodnih faza naučnoistraživačke delatnosti. Međutim, upravo zbog nedostatka finansijskih sredstava samo manjem procentu integralnih projekata mogu biti dodeljena sredstva i za razvojna istraživanja, pri čemu u tim slučajevima treba dodeliti i sredstva odgovarajućim industriskim razvojno-proizvodnim jedinicama (jer svoja po pravilu nemaju), što u nekom malom broju slučajeva može dovesti i do proizvoda za domaće, pa čak i za inostrano tržište.
      Kao što je već napomenuto u Srbiji, bar u sledećem, ne dužem od trogodišnjeg perioda, ne treba osnivati stalne državne naučnoistraživačke institucije. Kompletni istraživački rad u primenjenim i fundamentalnim naukama treba pod apsolutno istim uslovima i merilima naučne kompetentnosti da se odvija isključivo u laboratorijama (centrima) i centrima izvrsnosti, formiranih na bazi izabranih nacionalnih projekata i odgovarajućih kompetentnih timova. Tek nakon pomenutog perioda može se razmišljati o celishodnosti promene organizacionih formi naučnoistraživačkog rada.
      Dakle, Srbija treba da svoju naučnu obnovu zapuštenog i urušenog naučnoistraživačkog rada pokaže i dokaže na bazi sistema uspešnih, adekvatno odabranih maksimalno trogodišnjih nacionalnih projekata u domenu kako primenjenog tako i fundamentalnog istraživanja.
     
autor:
predsednik
Inženjerske akademije
Srbije i Crne Gore
Akademik

Miomir Vukobratović



Zasad nema komentara na ovaj tekst!

AKTIVNI OGLASI:

PosloviNudim znanjeTražim znanje
obuka20
administracija01

Najnoviji blogovi:

08. 02. 2015.
Staniša Krsmanović
- NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU: Ovo su najveće greške u pravopisu srpskog, hrvatskog, bosanskog ili ma-kako-ga-zvali jeziku
17. 01. 2015.
Staniša Krsmanović
- 5 istina koje znaju samo mentalno snažne osobe
22. 12. 2014.
Staniša Krsmanović
- Boris Dežulović: Adio pameti
04. 12. 2014.
Anita Momčilović
- "Noć knjige" 12. decembra 2014. od 17 do 24h
04. 11. 2014.
Anita Momčilović
- Uspešno završen 59. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu
03. 09. 2014.
Staniša Krsmanović
- Шта је полуинтелектуалац?
14. 07. 2014.
- Gde su ljudi?
12. 07. 2014.
Siniša Stamatović
- Multi Language - Univerzalni rečnik reči
16. 06. 2014.
- LUK I LIRA
12. 06. 2014.
- SCIENTIA SEXUALIS




Vaš ID :
Prisutni na sajtu:


 


Ukupno prisutno na sajtu: 18
Prijavljeni: 0 ||| Gosti: 18




© 1999. - 2017.
Digitalna Srbija pravi
1Sva prava zadržana ||| All rights reserved